КЛЕВЕТА И УВРЕДА - како до заштите?

Измјенама Кривичног законика РС - 2023, клевета и изношење личних и породичних прилика су постали кривична дјела. Увреда је ипак остала у сфери прекршаја.

        Иако за ова кривична дјела постоје значајна искључења противправности, само њихово криминализовање значајно утиче на друштвену комуникацију.

            Да би Јавно тужилаштво покренуло истрагу за кривична дјела против части и угледа потребно је да оштећени, тужилаштву, поднесе приједлог за гоњење у року од три мјесеца од сазнања за клеветање. Након тог, једног, иницијалног поднеска јавни тужилац би, у правилу, по службеној дужности, водио кривично гоњење без активног учешћа и трошкова оштећеног.

            Када је у питању прекршај увреде, он је прописан Законом о јавном реду и миру под насловом "Вријеђање", а са казном од 200 КМ до 800 КМ. По пријави оштећеног надлежни органи МУП-а ће предузети потребне мјере за кажњавање учиниоца у прекршајном поступку.

            Добробити ових измјена Кривичног законика би се требале огледати у томе да грађани стекну заштиту своје части и угледа у судском поступку, без потрошње сопствених психичких и финансијских потенцијала. То би у крајњој линији требало довести до подизања опште културе комуникације и спокојнијег живота грађана.

ИЗНОШЕЊЕ ЛИЧНИХ И ПОРОДИЧНИХ ПРИЛИКА - кривично дјело

 
...представља тешки облик повреде угледа и части са строжом санкцијом од кривичних дјела увреде и клевете. Постоји када једно лице о другоме износи нешто из личног или породичног живота што може штетити његовој части и угледу.

            Према правној теорији, појам лични живот би могао обухватити људске манире, начин вођења живота, вршење вјерских обреда, начин задовољења неких потреба, лична хигијена... док би појам породични живот обухватао начин живота у породици, односе између брачних другова, између дјеце и родитеља итд.

            Ово кривично дјело потврђује значај приватности за благостање једног друштва, и санкција се изриче без обзира да ли су, у вези са личним и породичним животом, изнесене истините или неистините чињенице.  У току поступка је чак забрањено доказивање истинитости.        

            Најмаркантнији примјери овог кривичног дјела у судској пракси су:

- изношење за некога да је склон алкохолу или опојним дрогама;

- да туче или малтретира своју супругу или дјецу;

- да са женом одржава противприродне полне односе или да се у породици оргија;

- да дијете не припада регистрованом оцу већ је његов биолишки отац комшија;

- изношење детаља из сексуалне сфере је поготово увредљиво, нпр. да је ко "спавао" са неким, међутим неће одговарати онај ко једном брачном другу саопшти да његов супруг/а одржава интимне односе са трећим лицем.

            Дакле, ако се прича о нечијој приватности треба пазити да ли изношење тих чињеница може штетити његовој части и угледу. Ако може штетити то би онда било кривично дјело.

            Најважнија је порука да је и изношење истине о нечијој приватности кажњиво. Зато измјене и допуне Кривичног законика РС-2023 представљају значајну промјену у друштвеним односима.

Клевета - кривично дјело у стварности

 

            Клевета је изношење или проношење неистина о другом. Може бити извршена на најразличитије начине. У нашем праву, тренутно, постоји грађанска одговорност за клевету која се огледа у томе да оклеветани сам треба да води поступак да би добио накнаду штете. Скупштина Републике Српске је усвојила и Измјене Кривичног законика РС - 2023 којим клевету уврштава међу кривична дјела. Тако би се, за изношење нечег неистинитог, поред грађанског поступка и накнаде штете, водио и кривични поступак, под руководством државног тужиоца и изрицала се казна. Дакле, два поступка, два тужиоца и двије "казне". Неке од специфичности судске праксе износимо у сљедећим ставкама:

- оптужени ће се ослободити одговорности за клевету ако докаже истинитост свог тврђења;

- не постоји кривично дјело клевете ако ако се садржина изјаве поклапа са истинитим стањем у основи тако да се неистине односе само на неке небитне околности;

- клевета представља тежи облик увреде, са строжом санкцијом, па би се оптужени, и ако докаже истинитост свог тврђења, могао казнити за кривично дјело увреде;

- неопходно је да за клевету сазна било које треће лице, јер клеветања нема ако је изнешена само пред оштећеним, али опет постоји могућност одговорности за кривично дјело увреде

- и најближи сродници извршиоца се могу сматрати као трећа лица пред којима се износе неистините тврдње, дакле, и породично окружење

- најчешћи вид клеветања је лажно изношење да је неко лице учинило неко кривично дјело, ако о томе не постоји правоснажна пресуда, и тај облик је, због тога, у неким законодавствима, посебно истакнут

            Ове измјене кривичног законика значајно мијењају допуштен стил комуникације, а Канцеларија владавине права, својим објавама, доприноси стварању свијести о томе, како би се избјегли прекобројни кривични поступци и велике штете.  

 

УВРЕДА ОСТАЛА ПРЕКРШАЈ

        Вријеђање је прекршај јавног реда и мира за који је прописана казна од 200КМ до 800КМ. Влада Републике Српске је одустала од приједлога да увреда буде кривично дјело - 2023.година.   

         Радња овог прекршаја је одређена формулацијом "Ко грубим вријеђањем другог... изазове осјећање физичке угрожености или узнемирености",  а њен садржај су разрадили научници и судска пракса.

    У науци се говори о омаловажавању, понижавању, непоштовању људског достојанства, подсмијеху, изношењу негативних вриједносних судова, те да се увреда може извршити:

•  усменом или писменом изјавом (вербална увреда), 
• цртежима, гестовима и покретима (симболичка увреда), 
• нападом на тијело другог лица без тјелесног повређивања - шамар, пљување, полијевање водом (реална увреда).

    Из судске праксе издвајамо најзначајније случајеве увреде:

•  омаловажавање другог лица за кривично дјело за које је оно и осуђено (нпр. учестало називање једног лица "убицом" ако је оно и стварно осуђено за кривично дјело убиства - или "лопов","криминалац") - напомињемо да прозивање неког да је извршио неко кривично дјело без постојања осуђујуће пресуде представља клевету - кривично дјело за које се и стоже кажњава

OSNIVANJE I OBAVEZE DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU D.O.O.

      Pored samostalnog preduzetništva, učestao oblik bavljenja privrednim aktivostima je jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) sa osnovnim kapitalom od 1KM. U takvom društvu osnivač je, obično, ujedno i direktor.

    U Republici Srpskoj, d.o.o stiče svojstvo pravnog lica trenutkom upisa u registar poslovnih subjekata koji se vodi kod Okružnog privrednog suda, ali se postupak upisa ipak pokreće pred Agencijom za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF), koja ima ulogu savjetovanja i pomoći pri registraciji. Od dokumentacije koju treba dostaviti APIFU-u za registraciju značajno je: popunjen obrazac prijave, potvrda banke o izvršenoj uplati kapitala u novcu (1KM), odluka o osnivanju... Ukupni troškovi registracije, sa izradom pečata i otvaranjem računa, ne prelaze iznos od 200KM. Ukoliko želi, osnivač, može dobiti advokatsku ili notarsku pomoć pri registraciji. 

    Nakon registracije, obaveze društva su sljedeće. Porez na dobit, tj. porez na razliku između prihoda i rashoda je 10 % od te razlike. Porez na dodanu vrijednost (PDV) je 17%, plaća ga krajnji korisnik, ostali imaju pravo na povrat, a d.o.o. nije obveznik ukoliko ukupan promet u prethodnoj godini ne prelazi iznos od 50.000KM. Porez na dohodak zaposlenih je 10%. Posebna republička taksa je 300KM, na godišnjem nivou, ali za prvu godinu rada iznosi 100KM. Opštinska komunalna taksa za isticanje imena na poslovnim prostorijama je 200KM na godišnjem nivou. Postoji još i obaveza plaćanja knjigovođe, ukoliko d.o.o. nema zaposleno lice sa licencom za te poslove. 

POVRAT ZEMLJIŠTA ODUZETOG U SOCIJALISTIČKOJ BIH

            Država Jugoslavija je od vlasnika - fizičkih lica, u korist opština ili republika, poslije 2. svjetskog rata, nacionalizovala mnogobrojne nekretnine, uglavnom u gradskim područjima. Nacionalizacija je, u to doba, doba dominacije državno-planske privrede i društvene svojine, bila legalno i legitimno sredstvo ostvarenja priznatih društvenih vrijednosti. Povratkom prioriteta privatnog vlasništva i tržišne privrede, kao demokratskih vrijednosti, pojavila se ideja da bi imovinu, koja je u socijalizmu oduzeta od fizičkih lica,  a koja nije privedena namjeni zbog koje je i oduzeta, trebalo vratiti ranijim vlasnicima ili njihovim potomcima. Na tragu toga, Narodna skupština Republike Srpske, 2006. godine, usvaja Zakon o građevinskom zemljištu kojim utvrđuje da je, na dan stupanja na snagu zakona, bez obzira na naknadne promjene, prestalo državno vlasništvo na nacionalizovanom građevinskom zemljištu koje nije privedeno namjeni.  Bivši vlasnici ili njihovi potomci bi trebali, u cilju utvrđivanja prestanka državnog vlasništva i uspostavljanja ranijeg vlasničko pravnog odnosa, podnijeti zahtjev Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko pravne poslove. 

        U Kotor Varošu je, rješenjem skupštine od 1958. godine, nacionalizovano zemljište površine 36 hektara, koje je poslije, pojedinačnim rješenjima, izuzimano iz posjeda ranijih vlasnika. To zemljište se prostiralo na potezu od kupališta "Bjeline" do potoka u Donjem Varošu.     

PRESTANAK KORIŠTENJA KOMUNALNE USLUGE I RASKID UGOVORA

           Nacrtom izmjena i dopuna zakona o komunalnim djelatnostima je predviđeno da se korisniku komunalne usluge, po njegovom zahtjevu, može odobriti "da ne koristi neku komunalnu uslugu ili prestanak njenog korištenja, samo ako se utvrdi da on može za vlastite potrebe samostalno organizovati njeno kvalitetnije obavljanje i ako to ne utiče na kvalitet pružanja komunalne usluge drugim korisnicima. Korisniku komunalne usluge koja se vrši preko zajedničkog sistema zgrade u kojoj postoji etažna svojina može se, odobriti prestanak korišćenja komunalne usluge i raskinuti ugovor sa davaocem komunalne usluge, ako to tehničke karakteristike zajedničkog sistema omogućavaju i ako to ne utiče na kvalitet komunalne usluge drugih etažnih vlasnika u toj zgradi. Uslovi pod kojima se korisniku komunalne usluge može odobriti da ne koristi neku komunalnu uslugu ili da je prestane koristiti detaljnije će se propisati odlukom jedinice lokalne samouprave". Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju poziva stručnu i zainteresovanu javnost da uputi sugestije i primjedbe na ovaj nacrt. 

OPŠTINA KOTOR VAROŠ - 31 radnik viška

Novi zakon o lokalnoj samoupravi je stupio na snagu u novembru 2016. godine. U jednoj od svojih odredaba koje se odnose na opštinsku upravu, ovaj zakon propisuje maksimalan broj zaposlenih u opštinskoj upravi koji smije biti zaposlen poslije 30. juna 2019.godine. Maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vrijeme ne može biti veći od 3 zaposlena na 1000 stanovnika opštine prema rezultatima posljednjeg popisa stanovništva. Na to je dozvoljeno još 10% zaposlenih na određeno vrijeme. Ukoliko se broj zaposlenih ne svede u te okvire do 30. juna 2019. upravna inspekcija (pri Ministarstvu uprave i lokalne samouprave RS) će kazniti odgovorno lice (Načelnika opštine) kaznom od 5000KM. Inspekcija će, istom kaznom, i dalje kažnjavati načelnika ukoliko ne uskladi broj zaposlenih. Međutim, nije regulisano u kojim vremenskim intervalim će usljediti daljnje kažnjavanje, što otvara mogućnost nejednakog kažnjavanja pojedinih opština.

  Opština Kotor Varoš ima 18.361 stanovnika. U opštinskoj upravi su zaposlena 92 lica. Prema tome, maksimalan broj zaposlenih, po zakonu o lokalnoj samoupravi, na neodređeno vrijeme bi trebao biti 55, a na određeno 6, što je ukupno 61 zaposleni. To znači da Opština Kotor Varoš, do 30. juna 2019.godine, treba smanjiti broj zaposlenih za 31. radnika.

 Jasno je da pretrpanost javne administracije predstavlja osnovni društveni problem, i ovo je prvi korak u njegovom rješavanju. Ipak samo jedan korak, jer su izvan regulative ostale javne službe (javne ustanove, javna preduzeća), ministarstva, republičke uprave, republičke upravne organizacije, službe Narodne skupštine i Predsjednika, pravosudne organizacije, i druge organizacije koje crpe sredstva iz javnih budžeta.  

STANOVNIŠTVO U OPŠTINAMA REPUBLIKE SRPSKE

 Institucije Republike Srpske nisu priznale popis stanovništva objavljen na BIH nivou. Posao prečišćavanja rezultata popisa je povjeren Republičkom Zavodu za statistiku RS. Prema prečišćenim podacima Republika Srpska ima 1.170.342 stanovnika, koji su raspoređeni po opštinama u omjeru prikazanom u tabeli.

   

RASKID TRAJNOG NALOGA

Trajni nalog je ugovor korisnika (kredita) sa bankom gdje je banka u obavezi da, na određeni dan, izvrši transakciju sredstava sa računa korisnika na račun davaoca kredita. Trajni nalog se može ugovoriti i za plaćanje drugih potreba (struja, komunalije, članarine...) i njegova je svrha da građani izmiruju svoje obaveze bez dolaska u banku, čekanja u redu, jednostavno i bez kašnjenja.
U današnje vrijeme, vrijeme kreditne prezaduženosti, česta je pojava da građani izmiruju obaveze iz više kredita. U jednima su bili žiranti, u drugima solidarni dužnici, treće kredite su sami podigli. Dakle, iz nekih su oni primili novac, a neke kredite otplaćuju za drugoga. Tako se desi da se plata građana većim djelom, ako ne i u cijelini, po raznim osnovima, utroši na podmirivanje kreditnih obaveza i prije nego što dospije do radnika, iako Zakon o izvršnom postupku dozvoljava sprovođenje izvršenja samo do iznosa od jedne polovine plate. To se dešava zbog toga što trajni nalog kod banke nije kategorija izvršnog postupka, nego je ugovor koji se može raskinuti, u što građani, često, nisu upućeni, pa ne koriste svoja prava garantovana izvršnim zakonom.

         Banke, dodijelom kredita, preuzimaju rizik naplativosti, jer tom prilikom analiziraju solventnost dužnika, jemaca i drugih, pa je tako neopravdano očekivati da klijenti isplaćuju kredite preko polovine mjesečnog iznosa plate. Za ovakve slučajeve predlažemo raskid trajnog naloga, a za pomoć se možete obratiti Kancelariji vladavine prava: tel: 051/927-940; 066/083-451; email: kancelarijavladavineprava@hotmail.com; ili putem fejsbuk stranice.  

Budite nezavisni kandidat

        Nije teško! Potebno vam je 100 potpisa registrovanih birača i da platite taksu od 500 KM. To je za Skupštine Opština. Uslovi su malo složeniji za više nivoe vlasti, ali, možda je i bolje krenuti od početka.

      Nezavisni kandidat može biti svaki građanin koji je registrovan da glasa na izborima. Prijava za ovjeru nezavisnog kandidate se podnosi Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 5 mjeseci prije izbora, i mora sadržavati imena, potpise i JMB građana koji podržavaju vašu kandidaturu, stim što se ti potpisi prikupljaju, striktno, na obrascima dodjeljenim od Izborne komisije.
          Možete poboljšati stanje u svojoj zajednici, samostalnim angažmanom, bez usklađivanja vaših stavova sa stavovima političkih partija. I, Nije teško!

DR MLADEN STOJANOVIĆ

Dr Mladen Stojanović je rođen 1896. g. u Prijedoru. Njegov otac Simo je bio pravoslavni sveštenik. Kao đak Gimnazije u Tuzli pripadao je naprednoj omladini povezanoj sa Mladom Bosnom. Nekoliko dana nakon atentata na prestolonasljenika Ferdinanda u Sarajevu, austrougarske vlasti zatvaraju Mladena, maturanta, a godinu dana kasnije i osuđuju na 16 godina zatvora. Amnestiran je 3 godine kasnije, po završetku rata. Studije medicine završava u Beču, i 1930 se vraća u rodni Prijedor. Poznato je da je sirotinju liječio besplatno, a često siromašnim bolesnicima davao novac za put do kuće. Liječio je Krajišnike bez nagrade govoreći: "Najveća su mi nagrada zahvalne oči bolesnika, koje se pridižu i u život vraćaju." Tako je svojom čestitošću i ljudskim odnosom prema narodu stekao simpatije. Zadobio je veliko poštovanje i autoritet u narodu Kozare i Potkozarja i ušao u pjesmu naroda Krajine još i prije narodnog ustanka. Mladen je bio izuzetna ličnost. Bio je, a to je i danas legenda za Kozarčane, Prijedorčane i Krajišnike, simbol ljubavi i brige za čovjeka, heroj snage epa. Poginuo je u Jošavci 2. aprila 1942. godine. 

MIRNA OKUPLJANJA I JAVNI PROTESTI

             Mirno okupljanje i javni protest je svako organizovano okupljanje građana koje se održava radi javnog izražavanja političkih, socijalnih i drugih uvjerenja i interesa. Može se odvijati samo na prostoru koji je predviđen aktom grada ili opštine, a može se organizovati i kao kretanje učesnika, pa i po prostoru namijenjenom za javni saobraćaj. Organizator može biti i pravno i fizičko lice. Organizator je dužan da podnese prijavu Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske - organizacionoj jedinici na čijem području se namjerava održati okupljanje ili protest, a najkasnije pet dana prije početka održavanja. Zakonom o javnom okupljanju je propisana sadržina prijave, a nadležni organ može zabraniti održavanje okupljanja, između ostalog, i iz razloga bezbjednosti ljudi i imovine, ugrožavanja ustavom utvrđenog poretka, mogućnosti potsticanja na nasilje zbog različitih nacionalnih, vjerskih i kulturnih osjećanja. Protiv rješenja o zabrani, organizator može izjaviti žalbu ministru unutrašnjih poslova, koji mora donijeti rješenje po žalbi u roku od 24 sata, a povodom kojeg se može pokrenuti upravni spor. Organizator je dužan, posredstvom sopstvenih redara ili agencije za obezbjeđenje lica ili imovine, obezbjediti red i mir na okupljanju ili protestu. Poslove održavanja javnog reda i mira na prostoru koji se neposredno nalazi uz mjesto održavanja mirnog okupljanja vrše ovlašćena službena lica policije, i u stalnom su kontaktu i saradnji sa organizatorom, rukovodiocem i redarima. Zakonom su predviđene novčane kazne za prekršaj organizatora, rukovodioca, redara i učesnika. 

REGISTROVANJE UDRUŽENJA GRAĐANA

Udruženje građana je registracioni naziv za sve nevladine organizacije - sportski klubovi, omladinske organizacije, društva za zaštitu prirode, lovačka društva... Udruženje mogu osnovati i njim rukovoditi 3 fizička ili pravna lica, dakle, nije vam potrebno da u organe udruženja stavite više od 3 lica. Kod organizacija sa više upravljača često dolazi do usporavanja, opstrukcije i blokade rada. 

       Naziv udruženja je takođe neobaveznog karaktera a može biti i na domaćem i na stranom jeziku. 

       Udruženje se registruje kod osnovnog suda u sjedištu okružnog suda na čijem području udruženje ima svoje sjedište (ako je sjedište udrženja u banjalučkoj regiji, registracijski sud je Osnovni sud u Banjaluci). Za registraciju je neophodno dostaviti: Zahtjev za upis u registar udruženja građana, Odluku o osnivanju, Odluku o izboru lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje, Izvod iz zapisnika sa osnivačke skupštine, Spisak osnivača, Statut udruženja, OP obrazac i ovjerenu kopiju lične karte lica ovlašćenog za predstavljanje, dokaz o uplaćenoj taksi u iznosu od 300KM. Dokumentaciju je potrebno dostaviti u pet primjeraka. Zakonom je izričito predviđeno šta treba da sadže navedeni dokumenti, a ukoliko nije ispoštovan neki od tih kriterija cjelokupna dokumentacija se vraća na dopunu.  Sud će rješenje o upisu u registar donijeti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahtjeva.  Kancelarija suda u Banjaluci, nadležna za poslove registracije, prima stranke samo srijedom od 9.00 do 13.00 časova. 

    Za svaku vrstu pomoći se možete obratiti lično u Kancelariji vladavine prava ili posredstvom - tel: 066/083-451; email: kancelarijavladavineprava@hotmail.com; ili putem fejsbuk stranice.

ALKOHOLIZAM

     Alkoholizam je složena društvena pojava i pod njim se najčešće podrazumijeva svaka upotreba alkoholnih napitaka koji uzrokuju štetu jedinki ili društvu ili oboma. Smatra se da je alkoholizam najraširenija socijalno-patološka pojava u svijetu jer obuhvata oko 2 - 5 % stanovništva. Obim zastupnjenosti zasniva se na evidentnim slučajevima alkoholičara i na evidentnim pojavama koje alkoholizam stvara: narušavanje zdravlja, kriminal, nezbrinutost, napuštanje porodice, zapostavljanje i napuštanje posla... Pored tih dimenzija alkoholizam se tretira i u "pozitivnom" smislu, kao sredstvo socijalne kontrole i vladanja. Nekadašnji ruski režim je izmislio votku (robu iluzija) jer nije mogao da proizvede dovoljne količine robe koje bi zadovoljile veliku potražnju i veliku platnu sposobnost usljed niskih cijena. Alkoholizam je važan oslonac za držanje "status quoa". Jednom dijelu stanovništva on osigurava određeno zadovoljstvo, a osim toga umanjuje njihove potrebe. Dakako, većina stanovništva ne shvata da je alkoholizam rezultat posebne državne politike i da pojedinac zapravo nema izbora. 

Zapljena pokretnih stvari iz domaćinstva

Domaće zakonodavstvo propisuje da se ne mogu plijeniti oni predmeti koji su neophodno potrebni izvršeniku i članovima njegove porodice za zadovoljavanje svakodnevnih potreba. Pored toga ne mogu se zaplijeniti ni: 

1.hrana i ogrev za tri mjeseca života; 

2.gotov novac u određenom, minimalnom, iznosu; 

3. vjenčani prsten, medalje, ratne spomenice, drugo ordenje, priznanja, lična pisma, rukopisi, porodične fotografije, lične i porodične isprave i porodični portreti

4. poštanska pošiljka prije uručenja

        Koji su to predmeti neophodni za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba izvršenika sud će cijeniti u svakom konkretnom slučaju u zavisnosti od porodičnih prilika i sredine u kojoj živi izvršenik i članovi njegove porodice. Proteklih godina se ova procijena suda kreće sve više na štetu građana, tako da imamo slučajeve oduzimanja šporeta, frižidera, televizora, računara itd. kao da ti predmeti nisu potrebni za zadovoljavanje svakodnevnih potreba. Taj trend nam dolazi sa zapada, gdje izvršioci oduzimaju ne samo predmete domaćinstva nego i same stanove, šaljući porodice u alternativne smještaje, na ulicu... Ukoliko vam se desi nešto slično onda imate pravo na "Prigovor radi otklanjanja nepravilnosti u sprovođenju izvršenja" koje je počinio sudski izvršilac. Prigovor možete izjaviti sudu koji je donijeo rješenje o izvršenju, i nije vezan za određeni rok te se može podići dok god traje postupak izvršenja.

ZAKONSKI NASLJEDNICI

     Ako ostavilac nije sačinio testament, nasljednici se pozivaju u skladu sa nasljednim redovima. Zaostavštinu prije svih nasljeđuju djeca i supružnik na jednake dijelove. Dio zaostavštine koji bi pripao ranije umrlom djetetu da je nadživjelo ostavioca, nasljeđuju unučad ostavioca, pa praunučad itd. Ako umrli nije ostavio potomstvo pola zaostavštine pripada roditeljima a pola supružniku. Ako iza umrlog nije ostao ni supružnik, onda roditelji nasljeđuju cijelu zaostavštinu na jednake dijelove. Ako ni roditenji nisu živi ostavioca nasljeđuju njegova braća (sestre) i njihovi potomci, a ako ni njih nema onda djedovi i babe i njihovi potomci pa pradjedovi i prababe i njihovi potomci. Ako ostavilac nema nasljednika njegovu imovinu nasljeđuje Republika Srpska. Postoje i nužni nasljednici i nužni nasljedni dio kojim ostavilac ne može raspolagati testamentom. Nužni nasljednici su djeca, usvojenici te supružnik i njima mora pripasti jedna polovina nasljedstva koja bi im pripala da testament ne postoji.

PRAVA PRIJAVLJENIH NA (ZAVODU) BIROU ZA ZAPOŠLJAVANJE

          Zavod za zapošljavanje je javna ustanova koju osniva Vlada. Poslovi biroa ogledaju se u ostvarivanju prava lica prijavljenih na biro. Evidencija zavoda o nezaposlenim licima je osnovni parametar za sticanje zdravstvenog osiguranja po osnovu nezaposlenosti. Dalje, svako lice koje se prijavi Zavodu radi traženja zaposlenja ima pravo na informisanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja, na posredovanje u zapošljavanju, na savjetovanje o izboru zanimanja i na stručno osposobljavanje i pripremu za zapošljavanje. Pored toga, nezaposleno lice kome je prestao radni odnos bez njegovog zahtijeva, saglasnosti ili krivice, ima pravo na novčanu naknadu od 35% do 40% od prosječne plate koju je nezaposleno lice ostvarilo u poslednja tri mjeseca rada. Dužina tog prava može biti od mjesec dana do 12 mjeseci u zavisnosti od dužine uplaćenog staža osiguranja, a isplaćuje se mjesečno, osim kada lice zatraži da mu se jednokratno isplati čitav iznos jer će ta sredstva iskoristiti za samozapošljavanje. Nezaposlenom licu pripada pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje u trajanju do tri godine, ukoliko sa tim stažom osiguranja ispunjava uslov za starosnu penziju. Nezaposleno lice je dužno da se jedanput u 60 dana javlja organizacionoj jedinici Zavoda. Evidencija o nezaposlenom licu se prestaje voditi, između ostalog, kada lice zaključi ugovor o radu, osnuje privredno društvo, ostvari pravo na penziju, ne javi se u roku od 60 dana, navrši 65 godina života, stupi na izdržavanje kazne zatvora... Tada prestaju i prava po osnovu prijavljenosti na zavod. Suspenzija, licu koje se nije prijavilo nijednom u 60 dana traje 6 mjeseci.

KODEKS PONAŠANJA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA

Državni službenik će disciplinovano i časno služiti građane, u obavljanju dužnosti poštovati zakon i zastupati isključivo javni interes. Državni službenik će maksimalno pojednostaviti administrativne aktivnosti građana pred organom uprave. Neće tražiti, niti će prihvatati, čak ni u svečanim prilikama, darove ili neku drugu korist. Profesionalno osposobljavanje čini važan dio profesije državnog službenika, pa je svaka vrsta naučne, obrazovne, umjetničke, književne ili izdavačke aktivnosti poželjna, jer ona doprinosi bogaćenju intelektualnog potencijala državnog službenika. Jednako će tretirati sve građane koji dolaze u kontakt s organom za koji on radi, a izbjegavaće nezakonite pritiske, čak i ako dolaze od njegovog pretpostavljenog.  Privatno, a naročito u kontaktu s drugim državnim službenicima pri obavljanju njihove dužnosti, neće samoinicijativno pominjati svoju poziciju (npr. “mi smo kolege” ili “ja sam Načelnik”) te skrnaviti svoj ugled u društvu . Službene telefone neće koristiti u privatne svrhe, osim u hitnim slučajevima, a službeno vozilo, koje mu je na raspolaganju, će koristiti samo službeno. Na radnom mjestu će voditi računa o svom izgledu i načinu odjevanja. Prilikom prijema stranaka paziće na hronološki red i neće odbijati dužnost pozivajući se na preopterećenost poslom ili nedostatkom vremena. U svim oblicima komunikacije koristiće jednostavan i razumljiv jezik.

           Za povredu radne obaveze i dužnosti, disciplinski postupak protiv državnog službenika pokreće rukovodilac organa, samostalno ili na inicijativu bilo kojeg fizičkog i pravnog lica. Disciplinske mjere su: novčana kazna do 30% plate, zabrana napredovanja u službi i prestanak radnog odnosa. Za štetu koju državni službenik, na radu, pričini fizičkim ili pravnim licima, primarno odgovara država koja se kasnije može namiriti od službenika. Krivična odgovornost je uobičajena.

PRAVA I DUŽNOSTI BRAČNIH SUPRUŽNIKA

           Prava i dužnosti supružnika mogu se podijeliti na lična, lično-imovinska i imovinska. LIČNA PRAVA I OBAVEZE tiču se: 1. poslovne sposobnosti (maloljetnik koji zaključi brak stiče potpunu poslovnu sposobnost) 2. prinudnih dejstava oko kojih se supružnici ne mogu sporazumjeti (zajednica života, ravnopravnost, vjernost, uzajamno pomaganje i poštovanje, sloboda u izboru rada i zanimanja) 3. lična dejstva ostavljena na volju supružnicima (izbor prezimena, određivanje mjesta stanovanja i izbor državljanstva). LIČNO-IMOVINSKA PRAVA I OBAVEZE se odnose na obavezu izdržavanja supružnika za vrijeme braka i obavezu izdržavanja nakon razvoda. IMOVINSKI ODNOSI U BRAKU mogu biti zakonski i ugovorni. Zakonski se odnose na posebnu i zajedničku imovinu i imaju primat ukoliko supružnici nisu ugovorom regulisali svoje imovinske odnose. Posebna imovina supružnika je ona koja je stečena prije zaključenja braka i, ona, stečena u braku ali koja nije stečena radom (naslijeđe, poklon, nagrada, stipendija...). Zajednička imovina je ona koja je stečena radom tokom bračne zajednice kao i prihodi iz te imovine. Imovinska prava i obaveze za brak i u slučaju razvoda supružnici mogu regulisati i ugovorom.